Košarkaška liga srbije

Dating > Košarkaška liga srbije

Click here: ※ Košarkaška liga srbije ※ ♥ Košarkaška liga srbije

Prva liga Srbije broji 14 ekipa i igra se u 26 kola po dvostrukom bod sistemu. U drugom delu se priključuju tri srpska tima koji učestvuju u Jadranskoj ligi i zajedno sa 5 prvoplasiranih klubova iz prvog dela Košarkaške lige Srbije formiraju Superligu Srbije ukupno 8 ekipa. ČA , Arsić F.

ČA 958 Plana Velika Plana 72 21 22 10 19 0 Pirot Pirot 66 11 22 16 17 0 Milićević Lj. To je pojava koja kod jednog dela košarkaške javnosti nailazi na odobravanje, a kod Vas? U polufinalu se uparuju pobednici četvrtfinala 1 i 4, odnosno 2 i 3. Poček nije mogao da računa na igrače čačanskog Borca, Vršca i beogradskog Dinamika zbog obaveza tih klubova u Drugoj ABA ligi u kojoj igraju paralelno sa KLS. Lo stesso argomento in dettaglio: e. Pobednik plej-ofa Superlige dobija titulu prvaka Srbije. Ne postoji bolji signal za Savez i ljude koji vode Novi Pazar da klub treba ispratiti na duži rok. VA , Tabašević I. KO , Živković V. Evropsku košarku i NBA ne želim ni da poredim, sve do trenutka dok se pravila ne izjednače, teren ne bude istih dimenzija, i dok suđenje ne bude istovetno. AKADEMIK Srbobran 21 7 14 1632:1740 28 13. Partizan je osvojio četiri trofeja, Kup prvaka u i 3 i to 1978, 1979 i 1989.

Bio je reprezentativni plejmejker i dve godine pomoćnik Aleksandru Nikoliću, dakle, nikom drugom do najboljem. Drugi najuspječniji klub je sa 30 sezona i jednim trofejom u Evropi. Kriterijumi po kojima veliki domaći klubovi biraju trenere uglavnom su najređe sportski.

Druga muška liga Srbije - Kako je Poček rekao agenciji Beta, u selekciji KLS su: Đukanović, Vasić, Krstović i Kaplanović iz valjevskog Metalca, Vujović iz OKK Beograda, Papić iz Zlatibora Čajetina , Vitković iz Tamiša Pančevo , Brkić iz zemunske Mladosti, Matijašević iz beogradskog Beovuka, Janjić iz novosadske Vojvodine, Zorčić iz Dunava Stari Banovci i Hristov iz subotičkog Spartaka.

Nelogični potezi koje vuku pojedinci koje je proizveo sistem izazivaju reakciju kod svih onih kojima ćutanje nije zlato. Kjerkegorovog stava da najpouzdanije ćutanje nije tišina, već govor, drži se i od njega ne odustaje, košarkaški trener Boško Đokić. Što misli to i govori. Đokićeve košarkaške kolumne u Danasu znatiželjno prate i komentarišu istomišljenici, i oni drugi. Svi zajedno čekaju šta novo ima za reći, od decembra prošle godine trener drugoligaša Novog Pazara. Kriterijumi po kojima veliki domaći klubovi biraju trenere uglavnom su najređe sportski. Je li to istina, ili je možda reč o dobrom izgovoru onih stručnjaka koje ne dopadne takav posao? Razumeo bih da je reč o mladim ljudima koji na drugačiji način ne umeju da se snađu. Ranije da biste postali trener nekog kluba trebalo je da poznajete posao, da ste moralan i dobar čovek, pa ako ste još i stručni, više vam ništa nije bilo potrebno. Danas je na snazi možda partijska, ovakva ili onakva podobnost. To je naročito izraženo po nižim ligama. Kad preko određenih veza školujete 10 trenera, budite sigurni da od tog broja najviše možete dobiti dva izuzetna stručnjaka, ali samo dva. Kad bi se radilo obrnuto, pa se oni birali valjanim kriterijumima, umesto dva bilo bi ih osam. To vodi samo jednom, snižavanju kvaliteta. Brzo se postaje VIP, samo, što bi rekao jedan moj dobar prijatelj, značenje ovog termina ne mora uvek da bude ono koje je standardizovano, može se čitati i kao — veze i preporuke. To je pojava koja kod jednog dela košarkaške javnosti nailazi na odobravanje, a kod Vas? Nemam ništa protiv što Crvenu zvezdu, Partizan i FMP vode oni. Samo, stručno gledano razvojna linija trenera oduvek je imala neke zakonitosti. Nekad se znalo šta sve treba da prođete da biste došli do takvog posla, krenete od mlađih kategorija i nižih liga, pa tek ako ste tu uspešni, na red stiže veliki klub. Znam, biće onih koji će reći da ne znam šta pričam i navešće primer Željka Obradovića. On je izuzetak, ali i neko ko nije došao za trenera Partizana niotkuda. Bio je reprezentativni plejmejker i dve godine pomoćnik Aleksandru Nikoliću, dakle, nikom drugom do najboljem. Za nju ne nalazite niti jednu lepu reč. Kako drugačije reći za nekog ko ima svoju ligu, a njome ne vlada. Podstanar je u svojoj kući. Dok ne budemo imali dve lige od, recimo, 30 klubova, a da ostalo budu regionalna amaterska takmičenja ništa nećemo uraditi. To je najsmešnija liga koja postoji, kad to kažem ne mislim samo na njen kvalitet. Kakva je to liga u kojoj titula ne znači ništa i ne donosi ništa. Na taj način kvantitet je obezbeđen, da li i kvalitet? Najčešće su komercijalnog tipa i jedinu korist donose njihovim vlasnicima. Radi se u neadekvatnim salama, treninzi se odvijaju tri puta nedeljno, tu i tamo se odigra po koja utakmica i naravno da igrači od 14 i 15 godina zaostaju u razvoju. Ranije dok smo imali stvaranje košarkaša samo kroz klubove oni su direktno iz mlađih kategorija ulazili u iste, propadanja nije bilo, što danas nije slučaj. Nešto drugo je mnogo važnije, svake godine u Srbiji izađe 500 igrača čije je sledeće odredište neki od seniorskih timova. Za 50 najboljih uglavnom nema problema, igraće negde napolju. Oni će uvek imati kvalitet potreban reprezentaciji, i zato ćemo bez mnogo problema skupiti deset dobrih, pa iz tih razloga za nju najmanje i strahujemo. Sledećih 150 su oni koji bi trebali da nose srpsku košarku. Ne mogu svi u Zvezdu i Partizan, zato bi oni koji odlučuju o našem sistemu takmičenja trebali da budu pametni. Da nam je liga dobra, po dvojica, trojica, igrali bi u onih 30 — 40 klubova. Kako nije, i kako nismo pametni, imamo to što imamo. To jeste vrh, ali i profitabilna korporacija kojoj je novac najvažniji. Evropsku košarku i NBA ne želim ni da poredim, sve do trenutka dok se pravila ne izjednače, teren ne bude istih dimenzija, i dok suđenje ne bude istovetno. Trenutno to su dva različita sporta. Što se nas tiče, možda ćemo za dvadesetak godina imati petnaestak klubova koji će u nekoj završnici ukrštati za nešto, daj bože za titulu prvaka, koja će nešto značiti. Žalosno je da samo mi u čitavom regionu u ovom periodu ne igramo domaću ligu. Primera radi, Cedevitu u Hrvatskoj gledaju Splićani i Šibenčani, a ko kod nas ima priliku da vidi Zvezdu i Partizan? Kao dečak dodavao sam loptu na treninzima Čermaku i Ražnatoviću, gledao Simonovića, a ako najbolji igrači ne igraju u Kraljevu, Kragujevcu, Subotici i Valjevu, ne vidim kako će oni koji bi da se bave košarkom u tim i ostalim gradovima imati uzore, na koga će se ugledati. To je mnogo važno. Teodosić prvu seniorski medalju osvojio sa Đokićem Kruna karijere Boška Đokića su titula prvaka Jadranske lige 2004 i osvojen Kup Radivoja Koraća 2005 sa Refleksom danas FMP. Trenirao je neke danas poznate igrače, i nikad neće reći da je zaslužan što su njihove karijere krenule uzlaznom putanjom. Ne smatram da sam mnogo bitan za razvoj Miloša Teodosića, ali prvu seniorsku medalju osvojio je sa FMP-om Refleksom u kojem sam mu bio trener. Ne postoji bolji signal za Savez i ljude koji vode Novi Pazar da klub treba ispratiti na duži rok. Novi Pazar bar jednom mora biti prvi ili drugi u ligi. Retko ko voli da gleda timove koji imaju prosečne rezultate. Nismo odustali od trke za mestom koje vodi u KLS, iako su povrede i odlasci nekih igrača uticale na to što neka naša izdanja nisu bila bolja. Raspored do kraja lige je prilično težak, a i ne zavisi sve od nas, što nas ne sprečava da damo sve od sebe kako bi stigli do cilja. Velika pobeda Pet kola pre kraja prvenstva u Drugoj ligi Novi Pazar ostaje u trci za KLS. Najefikasniji kod Novog Pazara bio je Marko Ilić sa 20, a u ekipi gostiju Petar Marić sa 24 poena. Na tabeli i dalje je prva Sloboda sa 18 pobeda, ispred Mladosti iz S. Palanke sa trijumfom manje i Novog Pazara, koji je sakupio 16 pobeda.